Can Blue Whale Eat a Human?

Ne treba da se plašite!  Iako izgleda gorostasno ovaj kit vam zapravo ne može ništa, tačnije – možete se naći u njegovim ogromnim ustima koja su u stanju da, čim se otvore, prime i do 90 tona hrane i vode, ali uprkos tome, grlo plavog kita ne može da proguta ni loptu za plažu. Ali, ako bi ikada poželeo da proba čoveka on bi mogao da mu posluži tek kao jagodica na torti, jer samo na jezik težak 2,7 tona moglo bi da se smesti 50 ljudi. Dakle, koliko je to fudbalskih timova?

Najveći nama poznati dinosaurus Argentinosaurus, iz perioda mezozoika, bio je težak tek 90 tona. Dakle, plavi kit ne samo da je najveća životinja na Zemlji, već je najveća do sada nama poznata životinja. Glavne arterije plavog kita su dovoljno velike da čovek kroz njih može komotno da pliva, a ako se pripremate za žurku plavi kit vam može biti od velike pomoći – jednim izdisajem napumpaće vam oko 2000 balona! Mislite li da će ih biti dovoljno? Njegov jezik teži je od prosečnog slona, srce, veličine automobila, teško je oko 450 kg, a aorta u prečniku ima oko 23 centimetra.

Ono što je zaista interesantno jeste činjenica da se ovaj gigant koji krstari okeanima hrani mnogo manjim bićima nego što su ljudi. Svakoga dana samo jedan plavi kit pojede između 4 i 8 tona kril-račića, manjih riba i lignji (Wow! Lepa količina od 40 miliona račića dnevno!). Zamislite samo koliko je ovolikom stvorenju, teškom u proseku od 50 do 100 tona, ali ponekad i do 180 tona (što je otprilike masa 36 slonova), potrebno vremena da kaže: “E, baš sam se najeo!” Na hiljade lepih, bisernih “zuba”, tj. keratinskih, rožnatih pločica (Odontocenta – kitovi pločani), isfiltrira vodu, ali zadrži ono što treba da zadrži – hranu! Međutim, ma koliko težek bio plavi kit ima veoma vitko, hidrodinamično telo koje s lakoćom klizi kroz vodu.

Volite li da se tuširate? Ko voli tuširanje neka se kupa s plavim kitovima. Pri svakom udisaju vazduha kitovi se uzdižu na površinu. Da bi udahnuli moraju prethodno da izbace vazduh iz svojih pluća. Njihovo izdisanje vazduha podseća na pravi gejzir. Topli, vlažni vazduh kao kroz šmrk izbacuju kroz nosne otvore na temenu i do 8 metara visine. Dakle, ako vam treba tuš sačekajte plavog kita da izroni i izdahne vazduh. 🙂

Da li dobro čujete? Ok, možda dobro čujete, ali ne čujete sigurno toliko dobro kao plavi kitovi. Oni jedni druge čuju na udaljenosti od čak 1600 kilometara. Da li možete kroz prozor da razgovarate sa prijateljem koji živi u drugom gradu? E, o tome vam pričam! Da vam nije telefona, računara, pošte… morali bi ste da sedite za istim stolom kako bi ste se ispričali. Njima to, očigledno, nije potrebno. Zato najčešće žive sami (da se bi drali jedno drugom na uvo. Ha, ha!) Ponekad se, doduše, mogu sresti i parovi, verovatno zaljubljenih kitova, ili eventualno manje grupe 🙂  Ove najglasnije životinje na planeti ipak međusobno komuniciraju emitujući čitav niz različitih impulsa i uzdaha. Kako leta provode u polarnim vodama (Severni pol), a zimi migiraju prema ekvatoru (oko Meksika) gde se pare i rađaju, ovi graciozni plivači preplivaju ovo rastojanje od 20 000 kilometara brzinom od čak 20 kilometara na sat, odnosno 32 kilometara na sat ukoliko postoji razlog za brigu i uznemirenost, što, bez problema, na vreme jave jedni drugima.

Simpatično je da beba plavog kita na rođenju može da teži i do 7 tona. Prvih 7 meseci ova beba svakodnevno na težini dobija oko 96 kilograma, ispijajući neverovatnih 400 litara mleka dnevno i napredujući 4 kilograma svakog sata. Zvuči zaista fantastično, zar ne? Dugačka je tek 7,6 metara na rođenju, odnosno 13m nakon pola godine. He, he, slatka mala bebica!  Možete li da zamislite ovu bebicu kako u slast gricka dva koncertna klavira nedeljno, a pritom se odmah po rođenju klacka sa 20-tak takvih klavira? Na fotografiji možete videti bebu plavog kita. Zar nije divna?! Kao što rekoh – slatka, mala bebica! 🙂

Ono što ih vezuje za današnjeg čoveka jesu godine života. Prosečan životni vek im je oko 80 – 90 godina, mada mogu poživeti i nešto duže, npr. 110 godina. Dakle, otprilike mogu živeti dugo koliko i čovek. Ali, osim godina starosti za čoveka ih vezuje i istrebljenje. Nažalost, iako im je praktično jedini predator orka – kit ubica, mnogi plavi kitovi stradaju od udaraca velikih brodova ili upetljavanja u ribarske mreže. Sve veća buka na okeanu, uključujući i sonar, dovodi do otežane komunikacije među kitovima, pa i do nekad fatalnih grešaka pri orijentaciji. Lov na ove kitove tokom 20. veka zboh masti gotovo ih je doveo do istrebljenja. Iako ih je još 1966. godine Međunarodna komisija lova na kitove zaštitila, danas su plavi kitovi na crvenoj, alarmantnoj listi ugroženih vrsta. Ljubitelji najvećih sisara koji su ikada živeli na Zemlji zalažu se za očuvanje vrste, migracionih puteva, priobalja i ostrva na koje plavi kitovi povremeno svraćaju, kao i očuvanje ostalih životinja kojima se plavi kitovi hrane. Ako želite i mislite da možete pomozite da i ova vrsta ne doživi sudbinu mnogih nestalih vrsta do sad.